ПЕТ ПЛАТОНОВИХ ТЕЛА (ПРАВИЛНИ ПОЛИЕДРИ)

Правилни полиедри су конвексни полиедри чије су све стране правилни и међусобно подударни многоуглови и код којих из сваког темена темена полази исти број ивица.

Постоји само пет правилних полиедара.  (pravilni_poliedri) 

То су:

  • тетраедар ( састоји се из 4 једнакостранична троугла)
  • хексаедар (коцка-састоји се из 6 квадрата)
  • октаедар (састоји се из 8 једнакостраничних троуглова)
  • додекаедар (састоји се из 12 правилних петоуглова)
  • икосаедар (састоји се из 20 једнакостраничних троуглова)

Отктивени су пре више од 2000 година и називају их Платоновим телима, по имену старогрчког филозофа Платона (427.п.н.е.-347.п.н.е.), иако Платон није открио ни једно од ових тела. Неки ове правилне полиедре називају и Питагориним телима (Питагора 570.п.н.е.-495.п.н.е.), јер је откривено да су се још Питагорејци бавили овим телима. Питагорејци су били очарани правилним телима, али и чињеницом да правилних полигона има бесконачно много, а правилних тела само 5. (Доказ да их је само пет извели су доста касније математичари Рене Декарт и Леонард Ојлер). Из неког разлога, упућеност у тело названо додекаедар, чинила им се опасном. Оно је на мистички начин довођено у везу са космосом. Остала четири тела поистовећивана су са „елементима“ која чине свет: са земљом, ватром, ваздухом и водом. Зато се сматрало да овај „пети елемент“ не треба откривати већ је ваљало обичан свет држати у незнању о додекаедру. Чак је и Платон комплетно описао четири правилна тела, а за додекаедар каже: „Постоји и пети, Бог га је употребио за свемир, осликајући на њему ликове (зодијака).    Модели ових пет правилних полиедара налазе се на избочини пред пећином која се налази на врху планине Керкис, на Самосу, у којој је, према предању, живео Питагора. На земљи су тетраедар, коцка, октаедар и икосаедар. На коцки, која преставља Земљу, налази се додекаедар, који су мистички Питагорејци доводили у везу са небесима. Много година касније, немачки астроном Кеплер (1571.-1630.г.н.е.), проучавао је планете и њихово кретање. У Кеплерово време било је познато само шест планета: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер и Сатурн. Кеплер се запитао зашто само шест. Зашто размак између њихових орбита износи управо онолико колико је Коперник израчунао? Кеплер је повезао шест планета са пет правилних геометријских тела тако што је сматрао да уколико су уписана или смештена једно у друго, одредити удаљеност планета од Сунца. “ Дане и ноћи проводио сам бавећи се математиком, да бих видео да је моја хипотеза у сагласности са Коперниковим орбитама, али ми је радовање можда било узалудно.“, јер ма колико је мењао реослед и величине тела, тела и орбите планета се никако нису поклапали.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s