ТАЛЕС – ЧОВЕК ИЗ СЕНКЕ

Једна прича каже: „Било је то у време сина краља Гигија. Близу града Милета, у Јонији, на обали Егејског мора, Талес, син Егзамија и Клеобулине, ишао је преко поља. Талес је пролазио кроз њиве, а поред њега је ишла слушкиња. Осматрао је небо да би на њему открио тајне кретања звезда. Млада слушкиња која га је пратила, примети велику рупу на сред поља. Она је избеже. Талес пак продужавајући са испитивањем неба, упаде у њу. ‘Не успеваш да видиш оно што ти је пред носем, а верујеш да си кадар да упознаш оно што се збива на небу!’ рече слушкиња док му је помагала да изађе из рупе.“ ( из књиге Папагајева теорема – Дени Геђ; Denis Guedj, La Théorème du perroquet)

Друга прича каже да се Талес захваљујући посматрању неба и звезда, односно познавању астрологије, обогатио. Диоген Леартије, грчки историчар филозофије и писац биографија грчких филозофа, је у својој књизи „Живот и мишљења знаменитих филозофа“ писао како је Талес пре свих предвидео да ће те године бити богат род маслина. Због тога је, пре свих, закупио све пресе за цеђење маслина по ниској цени да би их касније по знатно вишој изнајмљивао и тако стекао иметак.

Има пуно прича о Талесу на интернету и ја не би волела да се понављам. Довољно је да на неком претраживачу (нпр. Google) укуцате: Талес, и сазнаће те много тога. Даћу вам неколико линкова који су мени били занимљиви:

http://sr.wikipedia.org/sr/Талес_из_Милета

http://www.diskusije.net/nauka/veliki-matematicari-tales-i-kako-je-izmerio-visinu-piramide-14707/

http://ivanpetrovic.blog.rs/blog/ivanpetrovic/istorija-filozofije/2009/04/30/tales-iz-mileta

Уместо сувопарне приче, цитираћу још мало Денија Геђа и Папагајеву теорему (можда и неког заинтересујем да прочита ову фантастичну књигу):

 „После неколико дана путовања, прекиданог застанцима у местима на обали реке, он је опази. Дизала се усред простране заравни, недалеко од обале, Кеопсова пирамида! Талес никад није видео нешто тако импозантно. Две друге пирамиде, Кефренова и Микериносова, уздизале су се на заравни; са стране, изгледале су мале, а ипак… Током путовања Нилом, путници су га ипак обавестили. Димензије монумента превазилазиле су све што је могао да замисли. Талес напусти фелуку. Што је био ближи, корак му је бивао спорији; као да је монумент, самом својом масом, успевао да успори његове кораке. Поражен, седе. Неки фелах, неодређених година, чучну крај њега. „Знаш ли, странче, колико мртвих је стајала ова пирамида којој се ти, изгледа, дивиш?“ „На хиљаде, свакако.“ „Кажи: На десетине хиљада.“ „На десетине хиљада!“ „Кажи: На стотине хиљада.“ „На стотине хиљада!?“ Талес га погледа неповерљиво.“Још више можда“, допунио је фелах. „Чему толико мртвих?. За копање канала? Да се заустави река? Подигне мост? Сагради друм? Сазидају палате? Подигне храм у част богова? Отвори рудник? Ниси ни близу. Пирамиду је подигао фараон Кеопс с једним циљем да примора људе да схвате сопствену маленкост. Здање је морало да премаши сваку границу да би нас сломило: што је горостасније, ми смо ситнији. Циљ је постигнут. Видео сам те да прилазиш и, на твом лицу, видео сам како се оцртавају учинци те огромности. Фараон и његови архитекти хтели су да нас присиле да прихватимо да између ове пирамиде и нас нема никакве заједничке мере!“

Талес је већ чуо за таква размишљања о науму фараона Кеопса, али никад тако бестидно и тако прецизно изнесена. „Никакве заједничке мере!?“ Изазвао га је тај хотимично безмерни монумент. Здање саграђено, ипак, рукама људи, две хиљаде година већ остајало је изван домашаја њиховог сазнања. Какви год били фараонови циљеви, било је очигледно: висину пирамиде је немогуће измерити. Била је најистакнутија грађевина насељеног света и једина која није могла бити измерена! Талес је хтео да томе доскочи.“ …

И тако даље…

И тако даље… Наставља се прича о томе како је Талес дошао до идеје на који начин да измери висину Кеопсове пирамиде и шта је све произашло из тог открића… (кликни овде)

Advertisements

One thought on “ТАЛЕС – ЧОВЕК ИЗ СЕНКЕ

  1. natasacicic каже:

    Papagajeva teorema, ili tako nekako. Svidja mi se ta knjiga, a i ovaj blog.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s